Odavno je potvrđeno da vremenske promene utiču na zdravlje ljudi, pogotovo na pacijente koji pate od neke hronične bolesti. Nagle klimatske promene sve su prisutnije i na našem podneblju.
Dokazano je da ni fizički ni psihički zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi. Osećaj umora, nesanica, glavobolja, uznemirenost najčešći su simptomi.
Neke od najtežih bolesti koje se manifestuju su bronhitis i astma, kostobolja, čir na želucu i srčane tegobe, u koje spadaju visok krvni pritisak, angina pektoris i infarkt.
Srčani bolesnici najteže podnose promene vremena, a u ovu kategoriju spadaju i astmatičari. Kod starijih ljudi metabolizam je sporiji, pa jače reaguju na hormonske promene koje izaziva rast temperature. Stoga nagle promene imaju najjači uticaj na njih.
Niske temperature doprinose zgrušavanju krvi i povećavaju rizik od srčanih tromboza i tromboza krvnih sudova vrata, a oni su glavni pokretači srčanog udara.
Promena temperature u kratkom vremenu od samo nekoliko stepeni prouzrokuje sužavanje arterija, ograničen protok krvi i manjak kiseonika koji dopire do srca, a srce zbog hladnog vremena brže pumpa krv kako bi održalo telesnu temperaturu. Ovakav napor predstavlja veliki rizik po zdravlje.
Usled promena atmosferskog pritiska nivo tečnosti koja obavija zglobove se menja što prouzokuje bolove u kostima.
Pošto vremenske prilike ne mogu da se prilagode nama, moramo dati sve od sebe da se mi prilagodimo njima.
Savetuje se da se u „kritično“ vreme variranja temperature ostane kod kuće, ne ide na putovanja, ne zamara teškim fizičkim ili psihičkim poslovima. Jako je bitno da se redovno uzimaju propisani lekovi.
Ako baš morate da se oglušite o neki od ovih saveta (čeka vas neizostavni put), obavezno pojedite lagani obrok i redovno se hidrirajte.
Hrana je najbitnija tokom teških dana, kada temperatura varira od -5 do +15°C. Preporučuje se pojačan unos voća i povrća, ali i tečnosti, čajeva i vode. Poželjno je izbegavati alkohol i zašećerene sokove. Uzimati obroke redovno, bolje više puta dnevno po manje porcije.
Takođe je bitno prilagoditi garderobu vremenskim prilikama (kada je hladno oblačiti podmajce, koristiti šal i kapu, kada je toplo ne skidati jaknu, već se ispod laganije obući).
Autor je osnivač ordinacije “Porodični lekar Slavica” iz Novog Sada.