&nbsp;Interakcija između hrane i lekova često ostaje neistražena, iako može značajno uticati na naše zdravlje. Iako ove posledice nisu odmah vidljive ili očigledne, hrana može značajno uticati na dejstvo lekova na nekoliko načina. Ona može oslabiti efikasnost leka ili ga, obrnuto, pojačati, što može imati ozbiljne posledice po naš zdravstveni sistem. Evo nekoliko čestih primera interakcija:Antibiotici, često propisivani lekovi, mogu imati različite interakcije sa hranom. Mleko i mlečni proizvodi, kiseli sokovi i gazirani napici mogu smanjiti njihovu efikasnost ako se uzimaju zajedno. Takođe, treba biti oprezan sa alkoholom jer neki antibiotici (kao što su metronidazol i sulfonamidi) mogu izazvati neželjene efekte kao što su crvenilo, ubrzan rad srca, znojenje i glavobolja. Stoga je najbolje izbegavati alkohol čak i nekoliko dana nakon završetka terapije antibioticima. Generalno, izbegavanje alkohola je preporučljivo kada uzimate bilo koji lek, jer se alkohol metabolizuje u jetri, kao i većina lekova, što može oštetiti jetru.Antidepresivi, koji se koriste za lečenje depresije, posebno inhibitori monoaminooksidaze, mogu izazvati nagli skok krvnog pritiska kada se kombinuju sa tiraminom, koji se nalazi u zrelim sirevima, avokadu, čokoladi, soji itd.Antikoagulanti: Beli luk, poznat po svojim korisnim svojstvima za cirkulaciju i prohodnost krvnih sudova, može povećati rizik od krvarenja kada se uzima zajedno sa antikoagulantima. S druge strane, namirnice bogate vitaminom K, kao što je zeleno povrće, mogu zahtevati veće doze ovih lekova.Statini, koji se koriste za snižavanje holesterola, ne bi trebalo uzimati zajedno sa sokom od grejpa i pomorandže, jer to može povećati koncentraciju leka u krvi i pojačati njegovo potencijalno štetno dejstvo.ACE inhibitori, lekovi za snižavanje krvnog pritiska, mogu zadržati kalijum u organizmu. Stoga, konzumacija velikih količina paradajza, krompira i banana može dovesti do povećanja nivoa kalijuma u organizmu.Uvek se setite da uputstva za uzimanje lekova sadrže važne informacije o tome kako i kada ih treba uzimati. Ako ikada imate bilo kakve nedoumice, uvek je najbolje da se posavetujete sa svojim lekarom ili farmaceutom. Vaše zdravlje je vredno pažnje i pravilnog pristupa lekovima.

Hrana i Lekovi: Neprocenjiva Veza

Dr Biljana Olujić – specijalista interne medicine, subspecijalista endokrinologije

Dr Biljana Olujić je specijalista interne medicine i subspecijalista endokrinologije od 2018. godine, sa više od 20 godina lekarskog staža i bogatim kliničkim iskustvom u dijagnostici i lečenju hormonskih poremećaja. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je završila osnovne studije i specijalizaciju, dok je subspecijalizaciju iz endokrinologije završila na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Njena praksa obuhvata:

Lečenje dijabetesa tipa 1 i 2

Dijagnostiku i terapiju bolesti štitaste žlezde (hipotireoza, hipertireoza, čvorovi)

Praćenje hormonskih poremećaja nadbubrežne i hipofizne žlezde

Tumačenje hormonskih nalaza i savetovanje pacijenata

Dr Olujić radi u više ustanova u Somboru, uključujući Opštu bolnicu "Dr Radivoj Simonović", i specijalističku ordinaciju Cardiomedica+. Članica je Srpskog lekarskog društva i redovno se usavršava na domaćim i međunarodnim kongresima iz oblasti endokrinologije.

Dr Biljana Olujić

Opis

Specijalnosti

Subspecijalnosti

Ustanove